You are now being logged in using your Facebook credentials

PRIVREDNO DRUŠTVO

Posted in Za firme

PRIVREDNO DRUŠTVO

Privredno društvo je poslovni subjekt sa statusom pravnog lica koje samostalno obavlja delatnost proizvodnje, prodaje i vršenja usluga na tržištu u cilju sticanja dobiti. Društvo ima kako ekonomsku (slobodno bira predmet svojeg poslovanja, potrebne resurse i poslovne partnere) tako i pravnu samostalnost (ogleda se u činjenici da je ona pravni subjekat i da po toj osnovi stiče prava i obaveze, snosi odgovornost ) Svako društvo ima pretežnu delatnost, ali može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktomstatutom.

 

Pravna forma društva

Pravne forme društva su:

$11.   Ortačko društvo;

$12.   Komanditno društvo;

$13.   Društvo sa ograničenom odgovornošću;

$14.   Akcionarsko društvo.

poslovnom imenu pravne forme se mogu označavati svojim skaraćenicama- O.D za ortačko društvo, K.D za komanditno društvo, D.O.O za društvo sa ograničenom odgovornošću i A.D za akcionarsko društvo.

Promena pravne forme

Pod promenom pravne forme društva podrazumeva se promena postojeće u neku drugu pravnu formu društva. Odluku o promeni oblika društva donose njegovi članovi, odnosno organi. Međutim, ukoliko se steknu određeni uslovi koji su određeni zakonom, tada društvo mora da promeni oblik u drugi oblik društva. Društvo nakon promene zadržava pravni i privredni identitet. Društva koja su u likvidaciji ili stečaju ne mogu menjati pravnu formu, jer po tom osnovu društvo prestaje da postoji.

Vrste privrednih društava

Prema kriterijumu uzajamne povezanosti članova društva, privredna društva se mogu podeliti na društva kapitala i društva lica.

Društva kapitala su:

$1·         akcionarsko društvo

$1·         društvo sa ograničenom odgovornošću

$1·          

Društva lica su :

$1·         ortačko društvo i

$1·         komanditno društvo

$1·         Društva kapitala su društva u kojima je od odlučujućeg značaja kapital društva, a ne lica koja su njegovi članovi. Karakteriše ih potpuna razdvojenost imovine društva i imovine njegovih članova. Društvo ima svoju imovinu, ima svojstvo pravnog lica i samo i neposredno odgovara za svoje obaveze prema trećim licima. Članovi društva snose rizik samo do iznosa svojih uloga, jer oni ne odgovaraju za obaveze društva, ali ni društvo ne odgovara za njihove lične potrebe. Zbog razdvojenosti imovine članovi društva kapitala imaju pravo da svoje uloge prenose na druga lica putem pravnih poslova (prodaja, poklon, nasleđivanje).[3]

$1·         Društva lica su društva u kojima najveći značaj imaju lica koja su osnivači i članovi društva. Članovi društva snose rizik poslovanja društva u slučaju kada ono samo iz svoje imovine ne može da isplati svoje obaveze prema poveriocima. Društva lica imaju svoju imovinu i neposredno odgovaraju za svoje obaveze, a njegovi članovi odgovaraju za te obaveze solidarno i neograničeno, ako društvo ne može samo to da učini. Društvo lica, međutim, nikada ne odgovara za lične obaveze svojih članova. Iz svih tih razloga kod društva lica promet i prenos udela je otežan, jer se ne može vršiti bez saglasnosti svih članova društva.

Bitna zajednička obeležja svih privrednih društva su: ugovor o osnivanju, ulozi članova u glavnici kapitala društva, učešće članova u deobi dobiti.

$1·         Ugovor Privredno društvo nastaje na osnovu ugovora između dva lica ili više lica. Ugovor je osnivački akt privrednog društva. Osnivački akt privrednog društva koje osniva samo jedan osnivač (jednočlano društvo) naziva se odluka o osnivanju. Ugovor o osnivanju privrednog društva zaključuje se u pisanoj formi, jer je to uslov njegove pravne valjanosti. Ugovor potpisuju svi osnivači privrednog društva.

$1·         Ulozi Privredno društvo se osniva ulaganjem kapitala dva ili više lica kao osnivača društva. Minimalni iznos na koji mora da glasi osnovni kapital kapitala određena je zakonom. Za društva lica zakon nije odredio minimalni iznos osnivačkog uloga društva, ali se to čini osnivačkim aktom tog oblika privrednih društava. Od uloga osnivača formira se osnivački kapital, koji čini početnu imovinu društva.

Ulozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani. Nenovčani ulog se procenjuje od strane svih članova društva ili putem procene koju vrši ovlašćeni sudski veštakrevizor, stručno lice ovlašćeno od strane nadležnog državnog organa Republike Srbije kao i privredno društvo koje ispunjava zakonom propisane uslove. Nenovčani ulog kod ortačkog i komanditnog društva može biti u stvarima, pravima, radu i u uslugama, dok se rad i usluge ne mogu uneti kao ulog kod akcionarskog i društva sa ograničenom odgovornošću. Kod ortačkog društva i komanditnog društva ortaci i komplementari unose uloge jednake vrednosti i stiču uloge u društvu srazmerne njima ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

$1·         Učće (Članova u deobi dobiti društva). Privredno društvo je profitna organizacija, jer se ono osniva radi postizanja određenih ekonomskih ciljeva, koji se izražavaju kroz sticanje dobiti i pravo članova na njeno raspoređivanje. Učešće članova privrednog društva u raspoređivanju dobiti podrazumeva i obavezu učešća u pokrivanju gubitaka društva.

Vlasnici društva i upravljanje

Kod ortačkog društva vlasnici su ujedno i rukovodioci društvom. Kod komanditnog društva vlasnici su i komplementari i komanditori s tim što društvom mogu upravljati samo komplementari. Kod akcionarskog i društva sa ograničenom odgovornošću vlasništvo i upravljanje društvom su u potpunosti odvojeni. Vlasnici su članovi društva kod društva sa ograničenom odgovornošću odnosno akcionari kod akcionarskog društva.

Da bi jedno privredno društvo moglo da otpočne sa radom i stekne svojinu pravnog lica potrebno je da ispuni određen broj uslova i da prođe postupak registracije.

Registracija privrednog društva

Društva se registruju u Agenciji za privredne registre u skladu sa zakonom o registraciji. Registrovanjem u Registru privrednih društava svi podaci o društvu postaju dostupni javnosti i merodavni za treća lica. Ono što privredna društva mogu da registruju jesu: osnivanje, povezivanje i prestanak privrednog društva, statusne promene i promene oblika organizacije tog društva, podaci o privrednom društvu od značaja za pravni promet, podaci u vezi sa stečajnim postupkom, kao i drugi podaci određeni zakonom.

Dva osnovna podatka o privrednom društvu jesu 

matični broj i poreski identifikacioni broj bez kojih privredno društvo ne može biti registrovno.

Matični broj je dodeljen privrednom društvu od strane Zavoda za statistiku ( registracioni broj) i pod ovim brojem se vodi u Registru.

Poreski identifikacioni broj (PIB) dodeljuje Poreska uprava i to je jedinstveni i jedini broj pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta poreskog obveznika.

Udruživanje društava

Povezivanje društava u novu celinu može se ostvariti putem:

$11.  Učešćem u osnovnom kapitalu ili udelima ortaka (društva povezana kapitalom);

$12.  Ugovora (društva povezana ugovorom);

$13.  Kapitala i ugovora (mešovito povezana društva).

Njihovim povezivanjem nastaju:

$11.  Grupa društava (koncern);

$12.  Holding;

$13.  Društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu.

Društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu od kojih svako društvo poseduje značajno učešće u kapitalu drugog društva.

Informacije o privrednim društvima

Na sajtu CRPS.me

Spoljašnje veze]

$1·         Centralni registar privrednih subjekata CRPS

$1·         CDA

$1·         Poreska uprava

$1·         Banka

$1·          

$1·         Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.[1]

$1·         Filigranska djelatnostopančarskagrnčarska, kao i izrada predmeta koji imaju estetetska obeležja narodnog stvaralaštva spadaju u kategoriju umetničkih i starih zanata.

Svojstva

Osnovne karakteristike preduzetnika:

$1·         preduzetnik može biti samo fizičko, a ne pravno lice. Jedno fizičko lice može biti preduzetnik i u više organizovanih individualnih preduzeća,

$1·         fizičko lice mora biti registrovano kao preduzetnik,

$1·         preduzetnik obavlja delatnost radi sticanja dobiti i u vidu zanimanja,

$1·         ne zahtevaju poseban kapital,

$1·         lako omogućavaju kontrolu rizika koji je ovde po prirodi neograničen,

$1·         omogućavaju jednakost upravljanja i vođenje sa naglašenim kreditom i personalitetom vlasnika.

Poljoprivrednik ne spada u kategoriju preduzetnika, osim ako posebnim zakonom nije drugačije uređeno.

Individualno organizovano preduzeće u formi preduzetnika nema poseban pravni subjektivitet i ono čini jedinstvo sa preduzetnikom, te nema ni unutrašnjih odnosa između preduzetnika i tako organizovanog preduzeća. Imovina preduzetnika i posebna imovina ovako organizovanog preduzeća su nerazdvojive i sva pravaobaveze i imovina stečena kroz ovu formu organizovanja u stvari pripadaju preduzetniku.

Pošto individualno organizovano preduzeće nema pravni subjektivitet, nema ni posebnog zastupanja u smislu sticanja prava i obaveza za to preduzeće , što ne znači da nema sklapanja pravnih poslova iz delatnosti putem zastupanja, ali u ime preduzetnika je preduzeće. Takvo zastupanje može da obavlja sam preduzetnik ili od njega posebno lice u skladu sa pravilima koje proizilaze iz zastupanja uopšte.

Individualni preduzetnik:

$1·         može da bude član trgovačkih komora

$1·         je dužan da vodi trgovačke knjige

$1·         svoju individualnu firmu, bez obzira na odsustvo svojstva pravne ličnosti, upisuje u određeni registar

$1·         ima privilegiju da bude titulat tzv. industrijske svojine (firma, dućanski znak, trgovački žig, ugled kod klijenata i sl.)

$1·         za njega važi poseban fiskalni režim (koji po pravilu zavisi od kvantitativnih kriterijuma koji i preduzetnika kao i privredno društvo klasifikuju propisima o računovodstvu na „male” i „velike”, a nekada i „srednje”)

$1·         za njega važi poseban režim knjigovodstva .

$1·          

Prednosti i nedostaci

Prednosti:

$1·         niski troškovi osnivanja – samo troškovi upisa u registar, bez propisanog minimalnog iznosa,

$1·         jednostavnost forme – organi i forma za odlučivanje nema organa i forme za njihovo odlučivanje, te su troškovi odlučivanja minimalni, a brzina maksimalna,

$1·         fleksibilnost – samo na osnovu odluke preduzetnika može se lako adaptirati na sve promene okolnosti,

$1·         poslovni ugled – u osnovi zavisi samo od ugleda preduzetnika i

$1·         nema dvostrukog oporezivanja – samo je preduzetnik i njegova imovina subjekt poreskog prava

Nedostaci:

$1·         finansiranje – preduzetnik uglavnom zavisi samo od svoje finansijske moći i ograničene mogućnosti kreditiranja zavisno od vrednosti svoje imovine kao sredstva obezbeđenja,

$1·         rizik – neograničena odgovornost,

$1·         ograničen prenos – primena pravila naslednog prava u slučaju nasleđivanja i sukcesija u drugim slučajevima i

$1·         trajnost preduzeća se po pravilu teško obezbeđuje – nasleđivanje često nije moguće organizovati.[4]

Registracija

Upis u registar

Preduzetnik se registruje, odnosno upisuje u registar CRPS - u skladu sa Zakonom o registraciji. Individualni preduzetnik može organizovati preduzeće uz jedini uslov da podnese prijavu za registraciju u propisani registar. Uz to, potrebno je da nepostoje i zakonom propisane smetnje, kao na primer, nepostojanje inkompatibilnosti sa vršenjem određenih profesija.

registar se upisuje:

$1·         osnivanje privrednog subjekta,

$1·         povezivanje i prestanak privrednog subjekta,

$1·         statusne promene i promene oblika organizovanja privrednog subjekta,

$1·          

Registar sadrži sledeće podatke o preduzetniku:

$1·         poslovno ime,

$1·         sedište,

$1·         datum i vreme osnivanja,

$1·         matični broj,

$1·         PIB,

$1·         šifru i opis pretežne delatnosti,

$1·         brojeve računa u bankama,

$1·         ime i matični broj vlasnika radnje,

$1·         i druge podatke u skladu sa Zakonom.

Preduzetnik uz registracionu prijavu osnivanja prilaže dokaz o identitetu preduzetnika – fizičkog lica koje se registruje kao preduzetnik i to fotokopiju lične karte ili pasoša. Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom, već pod imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, dužan je da registru prijavi taj podatak.

$11.  prijava se dostavlja na obrascu, koji se može preuzeti sa sajta CRPS i koja se može popuniti elektronski, mašinom ili ručno štampanim slovima, i da brojeve računa u bankama,

$12.  ime i matični broj vlasnika radnje,

$13.  i druge podatke u skladu sa Zakonom.

$14.   Ako preduzetnik ne obavlja delatnost pod svojim imenom, već pod imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, dužan je da Registru prijavi taj podatak. Prijava se dostavlja na obrascu, koji se može preuzeti sa sajta Agencije za privredne registre i koja se može popuniti elektronskimašinom ili ručno štampanim slovima, i da bude svojeručno potpisana od podnosioca prijave. Prijava se dostavlja CRPS u jednom primerku i predaje se lično ili se nosi ovlašćena osoba.

$15.   Preduzetnik odgovara lično, direktno i neograničeno celokupnom svojom imovinom za obaveze koje nastanu iz obavljanja delatnosti i ne postoji mogućnost za ograničavanje takve vrste odgovornosti.

$16.   Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim imenom, u skladu sa zakonom. Ime se registruje uz dodatak naziva „preduzetnik“ iliskraćenice „pr“. Preduzeće organizovano u pravnoj formi preduzetnika mora biti registrovano pod posebnim poslovnim imenom (koje ne mora biti personalno ime preduzetnika ili drugo lično ime, već može biti i neko predmetno drugo ime koje ga identifikuje), a ako jedno fizičko lice ima više tako organizovanih preduzeća u istom lokalitetu, onda mora imati neki posebniidentifikacioni znak (npr. prema delatnosti i slično). 

$17.   Pored toga poslovno ime preduzetnika u određenim slučajevima može da sadrži i opis delatnosti ili specifični naziv kao i određene oznake na osnovu kojih postoji mogućnosti za bliže određivanje predmeta poslovanja preduzetnika.

$18.   Na preduzetnika se primenjuje Zakon o privrednim subjektima po pitanju poslovnog imena, sedišta, delatnosti, uslova za obavljanje delatnosti, zastupanjalikvidacije i zastarelosti.

$19.   Preduzetnik može posao poslovođenja poveriti poslovođi na osnovu pisanog ovlašćenja. Neophodno je da poslovođa bude zaposlen kod preduzetnika i da ima svojstvo zastupnika.

Brisanje iz registra

Preduzetnik se briše iz registra u slučaju:

$11.  odjave – pismena odjava (odluka o prestanku ili prenosu preduzeća na drugo lice)

$12.  smrti ili gubitka poslovne delatnosti neprekidno jednu godinu

$13.  isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme

$14.  obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa

$15.  kažanjavanja, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove

$16.  izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje te delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne ispuni te uslove odnosno ne promeni delatnost

$17.  promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva, u skladu sa zakonom

$18.  stečaja i likvidacije.[1]

Prenos prava

Postoje dva načina da preduzetnik prenese sva sredstva kojima je poslovala u privredno društvo čiji je osnivač ili jedan od osnivača taj preduzetnik. Jedan način je promena pravne formepreduzetnika u privredno društvo, a drugi način je da se u toku obavljanja delatnosti radnje, dakle dok još nije odjavljena radnja, donese odluka o prenosu, tj. o ulaganju svih sredstava kojima je poslovala radnja u novoosnovano privredno društvo ili u već postojeće privredno društvo.

U prvom slučaju preduzetnik vrši popis celokupne imovine radnje, sastavlja finansijske izveštaje i praktično vrši se prenos bilansa stanja radnje u poslovne knjige privrednog društva, odnosno zaključna stanja radnje su početna stanja u privrednom društvu. U ovom slučaju stanovišta predmeta oporezivanja prema Zakonu o PDV i Zakon o porezima na imovinu nema prometa dobarausluga, odnosno prenosa apsolutnih prava na nepokretnostima hartijama od vrednosti, pravima industrijske svojine i dr.

U drugom slučaju, preduzetnik – fizičko lice donosi odluku da svu imovinu radnje prenese kao svoj osnivački ulog u privrednog društvo čiji je jedini član ili jedan od članova (postojeće ili tek osnovano), s tim da se postupak „gašenja“ radnje i osnivanja društva ne sprovodi istovremeno, već se radnja „gasi“ po izvršenom prenosu celokupne imovine u privredno društvo na imeuloga osnivača ili člana privrednog društva koji je vlasnik radnje – preduzentik. Nakon izvršenog prenosa, preduzetnik se briše iz Registra, a društvo koje je obeznik PDV ili je tim prenosom postao obveznik PDV, nastavlja da obavlja istu delatnost

Pravni izvori

Na preduzetnika, kao formu privrednog društva, se primenjuje Zakon o privrednim društvima, kao osnovni izvor prava.